Nema podele


„Najrazličitiji tipovi sekti u Srbiji se razvijaju decenijama, a kako god se one zvale podjednako su opasne i za cilj imaju samo jedno – da vam uzmu sve“ – Dimitrije Pastuović, sektolog.

U vikendu za nama odigrana su dva sportska događaja, kako to mnogi vole da kažu – praznik srpskog sporta, fudbalski i košarkaški derbiji večitih rivala Zvezde i Partizana. Kako se utisci sležu i kada se pogleda unazad, a bogami i dalje prelistavajući štampu i čitajući web portale, jedno je sigurno – praznik sporta to nije bio.

Kada je aktuelni predsednik KK Crvena zvezda mt:s, dr.Nebojša Čović, pre neke dve tri godine dao hrabru izjavu da je stavljena tačka na crno-beli svet, ni slutio nije koliko će se u trenutku velikih uspeha i povratka na sportsku svetsku i evropsku mapu imena Crvena zvezda, taj podzemni svet povampiriti u najstrašnijem obliku.

Dok smo uživali u igranju košarkaške Evrolige, veličanstvenom povratku u fudbalsku Ligu šampiona, osvajanju evropske titule u vaterplu i ostalim uspesima naših sportiskinja i sportista, oni su radili ono što najbolje znaju. Deceniju i po naučeni da kradu, vređaju, otimaju, gepekuju, lažu, podmićuju, sa infrstrukturom stvaranom tih tamnih godina, ostraščenim i potkupljenim novinarima, raznim portalima, sportskim radnicima, političkim funkcionerima, polako i sistematično su pokušavali da uruše i obesmisle svaki uspeh bilo kojeg našeg sportskog kolektiva.

Kulminacija je započela krađom u finalu košarkaškog kupa u Nišu. Slatko su se radovali funkcioneri nelegitimnog KSS-a, inače na ovaj ili onaj način čvrsto vezani za Partizan.

Na fudbalskom derbiju je bilo svega, osim fudbala…sudijska krađa (Grobari Čokot), štipanje, uklizavanje sa dve noge, udaranje laktom u grlo i sve to bez imalo blama. Milojeviću se orkestrirano zamera da je u duxu vodio eto svetkovinu našeg fudbala, a pri tome trener njihovog tima, inače u odelu, mučki udara našeg pomoćnog trenera Kosanovića s leđa i to se karakteriše kao blago odgurivanje. Isti taj trener je glorifikovan kada je kao fudbaler nacionalnog tima svojim nepromišljenim potezom, uhvatio protivnika za međunožje u najvažnijoj reprezentativnoj utakmici u novoj istoriji Srbije i tako ostavio svoje saigrače na cedilu.

Od košarkaškog derbija u kojem su naši košarkaši relativno sa pola snage dobili ovaj duel, iskristalisala se priča da je naš kapiten Lazić – mesar, ubica, rukometaš, jer je eto klizećim startom povredio jednog njihovog igrača, Niko i ne pominje situaciju da je isti taj igrač ispraćen aplauzom zvezdinih navijača na klupu kako bi mu se ukazala pomoć.

Koliko je to okruženje kancerogeno i maligno, dovoljno je analizirati raznorazne portale, sportske novine i medijske kuće. U samom direktnom prenosu fudbalskog derbija komentator je nekoliko puta ponovio da nije bio ofsajd kada je Ben zatresao mrežu suparnika, da bi usporeni snimak te situacije bio pušten tek nekih desetak minuta kasnije…više se vodilo računa da li je trebalo suditi penal za Partizan. Posle košarkaškog derbija ostali smo zatečeni tabloidnim naslovima tipa užas na parketu, od ovog može da vam bude muka i slično kako je okarakterisan Lazićeva odbrana nad Renfroom. Čini mi se da je po tim naslovima našem kapitenu još samo pištolj nedostajao prilikom tog starta.

Spinovanje na društvenim mrežama je dostiglo nivo nepodnošljivosti. Glorifikuje se lakat u grlo Stojkovića, ismejava se Milojević zbog zvezdinog duksa, traži se odstranjivanje iz reprezentacije Branka Lazića …. Direktor Terzić i predsednik Čović su lopovi, miljenici političkih struktura…podmeće se na svaki način. Po sistemu povika na vuka, a lisice……. I to traje.

Kad izanalizirate medijsku sliku u poslednja tri šetiri dana videćete da je sve to zaraženo jednom vrstom Tegeltijizma, virusom koji se kao u seriji The Walking Dead ne može eliminisati. Iako se u oba kluba marketing i PR službe maksimalno trude da se nađu na usluzi svima, deluje da se jedva čeka neka neki poraz ili neuspeh.

A mi Zvezdaši, Delije i dalje smo nekako uspavani i ćutimo na ovo zlo koje nas okružuje. Uvučeni u spin mrežu takozvane avangarde, umemo da dobrano opljunemo po našim igračima i rukovodiocima. Neki veruju da je Zvezdan Terzić – Don, Nebojča Čović – lopov, Milojević – srećnik, Tomić – nemač pojma. Dajemo sebi za pravo da u najnegativnijem kontekstu komentarišemo odluke klubskog menadžmenta ili postavljanje taktike od strane trenera. Postali smo mnogo razmaženi. Neki put smo i nerealni, ušuškani u Evroligu, Ligu šampiona, verujemo da može da se u klubove dovedu skupi igrači, svetske zvezde, da postoji neki čarobni štapić koji će dovesti vrhunskog plejmejkera ili centarfora, a ne mali put su Marakana ili Pionir bili sablasno prazni. Ne kažemo da nije bilo velikih grešaka i na toj strani, ali oni su tu, a naše je da podržimo sve što nosi crveno beli dres bez izgovora. Svodiće se računi na kraju svake sezone i tada mi kao navijači imamo pravo da damo svoj sud.

Provejava priča o podeli na košarkaške i fudbalske navijače. Na Delije i Zvezdaše. Toga ne sme da bude. Navijajmo za Zvezdu ma gde god bila, skim god da igra i u kojoj god ligi da nastupa. Pred nama su odlučujuće bitke za titule, za povratak Evrolige i Lige šampiona u Beograd. Nema podele – Samo Crvena zvezda.

Oni za sebe tvrde su avangarda, andergraund. Mi smo za njih gospoda, ali neka se ne zaboravi i da na znanje da su gospoda svoju čast uvek branila mačem.

M.B. www.samocrvenazvezda.com


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *